Stara kajsija lux

Bajinobaštanski voćarski region, smešten na brdima i obroncima planina Povlen i Tara, poseduje izuzetne prirodne pogodnosti za proizvodnju kvalitetnog voća. Umereno kontinentalna klima sa velikim razlikama dnevne i noćne temperature blagotvorno deluje na aromu voća.

Pre više vekova u jednom od najlepših sela, selu Pepelj, smeštenom na obroncima planinske lepotice Tare, doslelili su se Ilići. Brzo su uvideli prirodne pogodnosti za gajenje voća. Specifično podneblje – južne padine koje po ceo dan nesebično miluju sunčevi zraci, iznedrilo je voće koje je sadržalo velike količine šećera, a blizina šuma davala mu je specifičnu aromu. Studena voda izvora zvanog Zmajeva voda davala je posebnu svežinu voćkama, pa su njihovi plodovi bili krupniji i slađi od drugih. Od takvih plodova stari majstori pravili su piće koje su služili samo u retkim prilikama i odabranim gostima. Savršen buke davala su mu burad napravljena od stoletnih hrastova.
Generacije potomaka nastavile su tradiciju podizanja voćnjaka, pravljenja buradi i pečenja rakije. Na istim padinama, potomci sade voće i peku rakiju i dan-danas. Rakija kao rakija - skoro ista, a ipak različita, pa se uvek govorilo kako je Ilića rakija - pitkija, raspevanija i aromatičnija od drugih.
Generacije su vredno radile, radovale se životu uz piće i pesmu, pa tako i nastade rakija “Stara pesma” na radost i ponos sadašnjih i budućih generacija.